Ovog vikenda sam dala sebi malo vremena za odmor i otišla iz grada na čist vazduh. Mir, tišina priroda, trešnje... Predivno na prvi pogled, a na drugi? Pa te iste trešnje koje inače obožavam ( jedina hrana koje ne znam koliko je dosta i u stanju sam da ih jedem dok mi ne pozli, za razliku od svega ostalog gde uvek imam meru) trebalo bi neko i da ubere, zar ne?
Taj neko sam naravno ja. Ide mi pentranje po drveću oduvek, a i imam dovoljno takmičarskog duha da želim da dohvatim svaku. I tako ubrzo se nadjoh 2-3m iznad zemlje u krošnji stare trešnje. Sad je verovatno već nekome palo na pamet: ''Kakve to veze ima sa vežbanjem i treningom?'' Evo prelazim na suštinu.
Bio je to naporan i sa stručne strane vrlo kompleksan trening. Zamislite se kako stojite na granama
visokog drveta, u ne baš prijatnom položaju, savijenih kolena da biste održali ravnotežu, naravno pokušavate da se protegnete i istegnete koliko je u takvoj situaciji moguće da dohvatite što više i u jednoj ruci držite dužu metalnu kuku kojom privlačite grane. I začas eto psiho-fizičkog treninga celog tela. Da li da ga svrstam u oblik funkcionalnog treninga? HM! Možda...

Evo sad dok piskaram ovo uživam u plodovima svog treninga (u pravom smislu te reči) i pokušavam da zanemarim upalu mišića lista i svih njihovih pripoja, ali isplatilo se baš!!! D. :0)