U maju 2013. kolega mi je prosledio mail izvesnog Željka, koji je bio nezadovoljan kako svojim izgledom tako i fizičkim stanjem u kom se nalazio. Naveo je da želi da preraspodeli masu i da mu je teško da se na drugi sprat popne peške. Zakazali smo prvi trening i tako je sve počelo.
Na taj prvi zakazani trening stigao je na vreme. Višak kilograma je bio očigledan, a kako sam utvrdila i forma je bila sve samo ne dobra. Nikad se nije bavio sportom, bio je zavistan od slatkiša i voleo je da dobro pojede, a bogami i popije.
Krenuli smo polako da treniramo, malim koracima. Osnovne vežbe, male kilaže i neizostavan kardio. Nije bilo puno prostora za menevrisanje i kreativnost pošto su mogućnosti bile ograničene. Imao je tada vrlo nekvalitetnih 95kg i nosio je majcu veličine XL, ali je imao volju da to promeni. Mislim da je upravo to i bio glavni adut i pokazatelj uspešne saradnje koju imamo evo sad već godinu i četiri meseca.
Bio je redovan i trudio se na treninzima i vremenom smo umesto tri puta nedeljno počeli da treniramo četiri, pa pet puta, što nas je dovelo do sadašnjih šest treninga nedeljno.
Najveći problem je predstavljala neverovatna potreba za slatkišima. Bilo je tu svega, krofni punjenih i prelivenih čokoladom, sladoleda prelivenog nutelom, nekih jafa sendviča i da ne navodim baš sve njegove slatke grehe. Naravno da je ispaštao na treninzima za svako to slatko zadovoljstvo koje je sebi priuštio. Vremenom je i sam shvatio da samo sebi čini medveđu uslugu. Kad je video kakve rezultate postiže kad se odrekne samo malo slatkiša, skoro ih je potpuno izbacio iz ishrane i okrenuo se zdravijim alternativama i vidu voća, proteina i sl.
Sada godinu i četiri meseca kasnije moram sa ponosom da kažem da je od potpunog antisportiste postao druga osoba, postao je pravi sportista. Sa svojih sada kvalitetnih 83kg, veličinom majce M, bez slatkiša i sa sređenom ishranom u granicama rekreativca, recimo na mrtvom dizanju može da podigne 95kg (što je njegova nekadašnja kilaža) a nekad nije mogao ni da zamisli da uradi tako složenu vežbu. Neću navoditi ostale stvari koje sad izvodi sa lakoćom, a nekad nije bilo realno ni pomisliti da je to moguće.
Ponosna sam na naš zajednički uspeh. Iako ne sluša (tj. ne čuje ;) ) baš uvek sve što mu kažem, srećna sam što je taj mail njegov kvalitet života toliko promenio i na tako uspešnom odnosu i saradnji koji smo razvili.
Nemamo slike pre i posle, nisu nam potrebne pre svega njegovi uspesi,a u nekoj meri i moji kao njegovog trenera dovoljno govore sami za sebe.
P.S. Željko, nemoj sad da se uobraziš i poletiš jer i dalje ću te maltretirati na treninzima i nije da ti ne mogu niiššš! :) D.
Na taj prvi zakazani trening stigao je na vreme. Višak kilograma je bio očigledan, a kako sam utvrdila i forma je bila sve samo ne dobra. Nikad se nije bavio sportom, bio je zavistan od slatkiša i voleo je da dobro pojede, a bogami i popije.
Krenuli smo polako da treniramo, malim koracima. Osnovne vežbe, male kilaže i neizostavan kardio. Nije bilo puno prostora za menevrisanje i kreativnost pošto su mogućnosti bile ograničene. Imao je tada vrlo nekvalitetnih 95kg i nosio je majcu veličine XL, ali je imao volju da to promeni. Mislim da je upravo to i bio glavni adut i pokazatelj uspešne saradnje koju imamo evo sad već godinu i četiri meseca.
Bio je redovan i trudio se na treninzima i vremenom smo umesto tri puta nedeljno počeli da treniramo četiri, pa pet puta, što nas je dovelo do sadašnjih šest treninga nedeljno.
Najveći problem je predstavljala neverovatna potreba za slatkišima. Bilo je tu svega, krofni punjenih i prelivenih čokoladom, sladoleda prelivenog nutelom, nekih jafa sendviča i da ne navodim baš sve njegove slatke grehe. Naravno da je ispaštao na treninzima za svako to slatko zadovoljstvo koje je sebi priuštio. Vremenom je i sam shvatio da samo sebi čini medveđu uslugu. Kad je video kakve rezultate postiže kad se odrekne samo malo slatkiša, skoro ih je potpuno izbacio iz ishrane i okrenuo se zdravijim alternativama i vidu voća, proteina i sl.
Sada godinu i četiri meseca kasnije moram sa ponosom da kažem da je od potpunog antisportiste postao druga osoba, postao je pravi sportista. Sa svojih sada kvalitetnih 83kg, veličinom majce M, bez slatkiša i sa sređenom ishranom u granicama rekreativca, recimo na mrtvom dizanju može da podigne 95kg (što je njegova nekadašnja kilaža) a nekad nije mogao ni da zamisli da uradi tako složenu vežbu. Neću navoditi ostale stvari koje sad izvodi sa lakoćom, a nekad nije bilo realno ni pomisliti da je to moguće.
Ponosna sam na naš zajednički uspeh. Iako ne sluša (tj. ne čuje ;) ) baš uvek sve što mu kažem, srećna sam što je taj mail njegov kvalitet života toliko promenio i na tako uspešnom odnosu i saradnji koji smo razvili.
Nemamo slike pre i posle, nisu nam potrebne pre svega njegovi uspesi,a u nekoj meri i moji kao njegovog trenera dovoljno govore sami za sebe.
P.S. Željko, nemoj sad da se uobraziš i poletiš jer i dalje ću te maltretirati na treninzima i nije da ti ne mogu niiššš! :) D.
Нема коментара:
Постави коментар